Ako si filolog koji sebe vidi u nastavi jezika, sve su prilike da da ćeš pre ili kasnije probati da se zaposliš u školi jezika.
Na tom putu te čekaju CV, probni čas i razgovor za posao, a na njemu prilika da postaviš važna pitanja.
Kada sam, pred kraj studija, posle godina privatnih časova konkurisala u škole jezika interesovale su me samo satnica i prijava. Nekoliko godina i nekoliko škola kasnije shvatila sam da je ovo osnova koju ti kažu i kad ne pitaš.
S druge strane, zadovoljstvo poslom zavisi od brojnih drugih detalja koji nam ne padnu odmah na pamet.
Život bi mi bio lakši da sam ovih deset pitanja postavila na svakom intervjuu u školi jezika.
PITANJE 1: Gde se održava nastava i kako to utiče na satnicu?
Nepisano je pravilo da se časovi na lokaciji (na primer, u firmi) više plaćaju, nego časovi u prostorijama škole. Treba ti više vremena i energije da odeš na lokaciju, nosiš i materijale, i logično je da to naplatiš.
Na sreću, sve škole jezika u kojima sam radila su još na početku nudile značajno veću satnicu za ovakve časove.
Međutim, radeći sa kolegama kroz radionicu Unovči znanje jezika čula sam i za drugačije slučajeve. Naime, ako kandidati, najčešće studenti, nisu znali da se ovo više plaća, škole obično nisu predlagale.
Da rezimiramo…
…ako ideš na lokaciju da držiš nastavu – uobičajeno je da ti se ovo više plati.
Ukoliko je firma van grada, a ti na časove ideš svojim kolima, gorivo ne treba da ide na tvoj račun.
PITANJE 2: Kakve opcije škola jezika nudi za učenje i usavršavanje?
Jedno od najlepših sećanja na rad u školama bio je interni seminar za zaposlene koje je organizovala vlasnica škole „Neven“.
Šefica, i sama profesor jezika, o svom trošku organizovala je celodnevni seminar za mlađe nastavnike. Dobili smo gomilu praktičnih saveta i primera za aktivnosti, a skripta sa seminara do danas čuvam na radnom stolu.
Da se razumemo…
Ulaganje u usavršavanje zaposlenih ne mora nužno podrazumevati tematski seminar ili plaćene kurseve sa strane.
Potpuno je u redu da dobiješ dve nedelje hospitovanja, ako nemaš iskustva, ili obuku od strane iskusnijih kolega. Većina škola u kojima sam radila davala je popuste ili čak besplatna mesta na kursevima drugih jezika za svoje zaposlene.
Super prilika da usavršiš jezik, zar ne?
Ukoliko je škola u kojoj radiš i sertifikacioni centar, traži da se sertifikuješ za ispitivača o njihovom trošku.
Ovo možeš unovčiti ne samo u toj konkretnoj školi, već i u bilo kom sertiifikacionom centru istog tipa.
Ako radiš sa odraslima, iskoristi priliku da hospituješ na kursu jezika struke. Ovakvi časovi se skuplje naplaćuju i nikad ne znaš kada će ti zatrebati.
PITANJE 3: Kakvi su termini časova, koliko ima pauza i praznog hoda?
Ne znam kako je u manjim gradovima, ali u Beogradu su razbacani termini katastrofa jer ceo dan provedeš u prevozu. Raspored u kome imaš časove u 10, u 13, pa u 18h iscrpljuje i jede vreme za potencijalne privatne časove.
Ovo sam najbolje shvatila kada sam radila u školi jezika sa fiksnom nastavom 9-14h.
Satnica je bila nešto manja, nego u prethodnim školama, ali sam imala ritam i išla sam kući odmorna. Imala sam vremena za časove i druge poslove, pa sam na kraju zarađivala više nego u bolje plaćenim školama.
Odmotavajući film, shvatila sam da su i u prethodnim školama iskusniji nastavnici birali uglavnom iste, vezane termine. Na samom početku možda nećeš biti u prilici da biraš, ali pitaj da vidiš generalni stav o tome.
PITANJE 4: Ko sastavlja program i bira materijale?
Kao profesor ruskog jezika, najčešće sam u školama jezika bila jedina za ruski.
Program kursa, odabir materijala, plan rada – sve je bilo na meni. Ovo oduzima dodatno vreme, pa sam tražila (i obično dobijala) veću satnicu od profesora koji nisu imali ove obaveze.
S druge strane, imaš veliku slobodu i mogućnost da časovi izgledaju baš onako kako želiš.
Ipak, kada sam dospela u školu srpskog jezika kao stranog sa ogromnom bibliotekom materijala – odmorila sam mozak. Ponekad sam pravila svoje materijale jer volim, ali je divan osećaj imati izbor od desetak gotovih materijala za svaku temu.
Bilo da voliš samostalno da kreiraš materijale ili da ih dobiješ – ima smisla da postaviš ovo pitanje na intervjuu.
Ne samo da ćeš dobiti tačniju predstavu u o obimu posla, nego ćeš pokazati i interesovanje za sam posao.
PITANJE 5: Da li ću raditi sa decom ili sa odraslima?
Spadam u profesore koji su se opredelili isključivo za rad sa odraslima. Zato sam uvek pitala sa kime se radi i izbegavala škole gde bih radila sa svima.
Ovde ne postoji opcija koja odgovara svakome – neki vole da rade samo sa decom, neki sa odraslima, neki oba. Ipak, dobro je da u startu znaš kako stoje stvari i da li je posao za tebe.
Prednost rada sa različitim grupama je što ćeš upoznati sve postojeće materijale, ali i shvatiti šta ti voliš da radiš. Mana je što ćeš držati u glavi više planova i programa i trošiti više vremena na pripremu.
Takođe, rad sa decom podrazumeva i komunikaciju sa roditeljima, a u nekim školama i samostalnu nabavku kreativnih materijala. Dakle, ako radiš i sa decom, obavezno pitaj kako se odvija komunikacija sa roditeljima i ko nabavlja kolaž papir.
PITANJE 6: Kakva je politika otkazivanja za (individualne) časove?
Prvi put kada sam došla na čas u 8 ujutru, a učenik otkazao, poželela sam da sednem i plačem.
Na sreću, škola je imala takvu politiku da polaznik plaća čas koji nije otkazao na vreme. I još važnije, pravilo da je nastavnik uvek plaćen za otkazan čas, ako je već došao u školu.
Ukoliko škola ima veći broj polaznika za individualne časove, ovo je jedno od ključnih pitanja jer će se otkazivanja dešavati.
Zato je važno da u startu znaš šta se dešava sa tvojim vremenom i novcem u tom slučaju. Nemoj da pređeš preko ovoga na razgovoru i da misliš da se neće desiti.
Hoće!
A kada se desi pet puta u mesecu i budžet ti bude tanji za jedne kvalitetne cipele, biće ti žao.
PITANJE 7: Šta sve spada u moj opis posla u školi jezika?
Većinu neprijatnih situacija u školama jezika sam doživela zato što se vlasnicima nešto podrazumevalo, a nisu rekli.
Uglavnom su bile u pitanju banalne stvari.
Na primer, bila sam poslednja u školi, sredila svoju učionicu i proverila kuhinju, ali nisam proverila prozore druge učionice. Ova sitnica nije problem, ali bih volela da mi je bila naglašena na vreme.
U zavisnosti od broja zaposlenih, negde ćeš štampati materijale, sređivati učionicu, kuvati kafu polaznicima, a negde ništa od toga.
Dogovori se o ovim stvarima na početku. Tako nećeš doći u situaciju da radiš nešto što ne želiš ili da te kritikuju zbog gluposti.
Podrazumevanje je majka svih nesporazuma!
p.s. Ako živiš blizu škole i ponude ti da uzmeš duplikat ključa – tačan odgovor je NE.
U suprotnom ćeš ići do škole svaki put kada nema ko da otvori, najčešće vikendom, rano ujutru i kasno uveče.
Takođe, razmisli da li STVARNO želiš da besplatno pišeš tekstove za blog škole, kreiraš objave za društvene mreže i slično.
Početniku ovo može biti super iskustvo i prilika da vidi da li se pronalazi u tome.
Međutim, ako imaš iskustva i tvoj rad donosi konkretan benefit, ove usluge treba da naplatiš. Isto važi za radionice, priredbe, ture po gradu, filmske večeri…
PITANJE 8: Koliko vremena unapred se dobija raspored?
Počela sam da radim u školama jezika u toku studija i bilo mi je važno da planiram svoje vreme. Zato sam insistirala da se raspored zna unapred, a da „uskakanje u termin“ umesto kolega bude stvar izbora.
Možda ti ovo kao početniku neće biti važno, jer nemaš previše obaveza, ali vremenom hoće. Porodica, dodatni poslovi, trening, privatne obaveze – sve će morati da trpi ako pristaneš uskačeš na poziv.
Ne zaboravi da pomeneš svoje fiksne obaveze i raspitaš se o proceduri za slobodne dane, ako radiš puno radno vreme.
Još jedan važan momenat vezan za rasporede su potencijalna dežurstva na testovima i ispitima.
Legitimno je da blagovremeno znaš kada će biti i da očekuješ da ti budu plaćeni.
PITANJE 9: Šta se dešava sa učenicima koje ja dovedem u školu?
Dobar glas se daleko čuje!
Kada se pročuje da si dobar nastavnik, javljaće ti se polaznici koji žele da rade sa tobom. Može se desiti i da tvoji učenici iz prethodne škole dođu u novu da bi nastavili da idu kod tebe.
Tebi je ovo kompliment, a vlasniku škole zarada. Zato je dobro da pitaš da li dobijaš neki bonus ili veći procenat od učenika koje dovedeš.
To pitanje se, inače, pokazalo kao odličan filter! Škole koje su pravile problem oko ovoga, bile su po pravilu nekorektne i za druge stvari.
PITANJE 10: Kakva je situacija sa poslom preko leta?
U periodu života kada sam radila u školama jezika, leto sam provodila na usavršavanjima u inostranstvu. Zato mi je bilo važno da budem slobodna, a da u toku semestra imam što više nastave.
Nije dolazilo u obzir da se odreknem stipendije zbog posla i ovo bih pitala odmah u startu.
Treba i ti da pitaš, čak i kada ne putuješ. Leti deca ne idu u školu, po firmama su odmori. Sve su prilike da će biti manje nastave i, samim tim, manje zarade. Dobro je da bar otprilike znaš koliko manje, da možeš da planiraš svoje finansije unapred.
Takođe, možda škola ima letnje kampove ili intenzivne kurseve i ovo je prilika da izraziš interesovanje za taj deo posla.
Umesto zaključka
Neke škole jezika su mi ostale u lepom sećanju, neke u manje lepom, ali sam iz svake mnogo naučila.
Učila sam o poslu, sebi, ljudima, o tome šta hoću, a šta neću, šta mi je stvarno važno. Uvidela sa da često ni u istoj školi nemaju svi nastavnici istu platu i isti tretman.
Shvatila sam koliko je važno da poznaješ sebe, znaš šta želiš i umeš da ispregovaraš za to.
I kada sigurno znaš da planiraš da otvaraš svoju školu, probaj da pre toga radiš u nekoliko većih edukativnih centara. Tako ćeš videti primere dobre prakse, upoznati konkurenciju i preduprediti početničke greške.
A negativna iskustva i nesporazume možeš preduprediti postavljanjem pravih pitanja još u trenutku intervjua.
Nemoj se plašiti da će te to diskvalifikovati kao kandidata.
Naprotiv, razumni i korektni vlasnici obično vole da rade sa osobama sa stavom i integritetom. One druge svakako želiš da izbegneš.
